PoslovniSoftver.net
Shares

Analiza: Veb nastup ponuđača poslovnog softvera u Srbiji 2014

Kvalitetna i na vreme plasirana informacija je jedina koja donosi novac u današnje vreme. Koliko je ova teorija primenljiva u praksi ponuđača poslovnog softvera u Srbiji? I šta potencijalni kupci poslovnog softvera mogu naći na sajtovima ponuđača?

Upoznajemo profesionalce – 5 pitanja za Dejana Pejčinovskog

Dejan Pejčinovski, vlasnik kompanije New Dimension, aktivno se bavi programiranjem od 1988. godine. Kompanija New Dimension osnovana je daleke 1992. godine i uspešno posluje skoro 25 godina i brine o svom poslovnom softveru Lidder u kompanijama različitih delatnosti, veličine i strukture. Zbog ukazanog poverenja veoma ozbiljno shvataju svoj posao i planiraju učiniti Lidder još efikasnijim i atraktivnijim kako postojećim, tako i budućim korisnicima.

Miodrag Ranisavljević: Kompaniju New Dimension osnovao si u periodu kada je većina razmišljala o nekim drugim stvarima. Šta je bio primarni motiv za ulazak u vode poslovnog softvera?

Dejan Pejčinovski: Ako bih, sa ove tačke, morao da definišem konkretno i precizno jedan motiv za ulazak u vode poslovnog softvera to bi bio izazov za pravljenjem nečeg novog i boljeg. Po završetku vojne škole moja ideja je bila da se bavim programiranjem (tada) naprednih sistema koji upravljaju mašinama koje bi odmenjivale ljude u realnom svetu i vojnim primenama i robotikom. Elektronika je moja pasija odmah do programiranja. Tako sam krenuo i baveći se kompjuterima i programiranjem, prirodno je došlo do toga da neozbiljno krenem u priču oko pravljenja pojedinih pomoćnih programčića (danas bi to zvali „apps“) za neke pojedine poslove raznim poznanicima.

Iako je tada, 1990. godine, među „pravim“ programerima važilo pravilo da „ako već radiš programe za knjigovodstvo , ćuti o tome“, ipak sam nastavio tim putem jer sam, istražujući oblast, uvideo da nema kompletnih rešenja za poslovanja, već samo pojedinih pomoćnih programa, i to shvatio kao izazov. Pre svega programerski izazov jer je tada jedini sistem bio lakši sistem pravljenja modula od pomoćnih programa i spajanje rešenja od modula. To mi se nije svideo jer ima previše očiglednih manjkavosti i lako je za pravljenje, a teško za korišćenje. I krenuo sam da pravim JEDAN program koji rešava probleme u poslovanju što je bilo tehnički ekstremno zahtevno na tadašnjim računarima, ali samim tim, veći izazov.

Tada sam mislio da je tako bolje, a sada, sa 25 godina iskustva više, znam da je monolitno rešenje bolje od bilo kog modularnog za mikro i male firme koje bi da stvarno vode poslovanje efikasno.

Motivi su se kasnije ređali svakim novim korisnikom koji je, nakon nekog vremena korišćenja, uvek bio zadovoljniji našim monolitnim rešenjem nego nekim modularnim i tako je i danas.

Miodrag Ranisavljević: Kako ti vidiš način na koji informacione tehnologije mogu pomoći u poslovanju, ali i životu uopšte?

Dejan Pejčinovski: Verujem da informacione tehnologije mogu pomoći ljudima samo ako ljudi to ozbiljno, suštinski žele. Problem koji sam uvek hteo da prevaziđem jeste manuelni rad na svim mestima gde to nije bilo apsolutno neophodno (roboti su u pozadini svega). Kako ni sam nisam želeo da radim bilo šta što se može raditi automatski, a po principu „ne radi drugima ono što ne želiš da rade tebi“, u programiranju sam se uvek trudio da stvorim inteligentne sisteme koji će imati jasnu interakciju sa korisnikom samo kada je to neophodno.

Međutim, ne slažu se svi sa tom idejom. Dosta ljudi to jednostavno ne želi.

Postalo je normalno da veliki broj ljudi u firmama opslužuje još veći broj sistema , i da onda neki drugi ljudi rade na novim modulima koji spajaju i kontrolišu podatke iz mnogih trećih sistema, a to je potpuno suprotno od efikasnog i inteligentnog poslovanja.

Dobra ideja jeste da se ljudi bave kreativnijom stranom života i posla, a da mašine rade za nas. Primećujem da je kod mnogih osećaj postignuća veći kada se unese 1000 stavki ručno, jedna po jedna, i kada to traje ceo dan, nego kada se za to iskoristi softver koji optimizuje poslovanje, koristi Cloud i ima kreativan pristup.

Tehnologija, po meni, ima kapacitet da pomogne u efikasnosti izvođenja čega god da se setimo da radimo. U poslovnoj primeni ponekad je problem u ljudima i njihovom strahu da će ih tehnologija potpuno zameniti u poslu. Takvo razmišljanje nije novo, potiče još iz industrijske revolucije. Želim da pravim softver koji će ljudima pomoći da se bave kreativnijom stranom posla, da rade manje, a urade više. A sa strahovima bi trebalo da se izborimo kao društvo, putem efikasnijeg obrazovanja i ja tome doprinosim kroz svoj rad koliko mogu.

Miodrag Ranisavljević: Govoriš o inteligentnim sistema, o robotima, o automatizaciji, o pametnom softveru. Da li je to uopšte izvodljivo kod nas i u kojoj meri?

Dejan Pejčinovski: Da, naravno! New Dimension je živi primer. Softver proizvodimo uz pomoć pameti, vetra i sunca. Napravili smo pametnu kuću. Energija dolazi od vetrenjače i solarnih panela, a pamet joj daje softver koji smo sami napisali. Napravili smo i pametan poslovni softver koji je održiv. Mi sa manje od 10 zaposlenih održavamo i konstantno unapređujemo na stotine instalacija bez naročitog napora, jer korisnici nemaju problema sa softverom, kako je i zamišljeno. I vreme i energiju i nas, ali i naših komitenata, koristimo na najefikasniji način koji umemo.

Održivost je pored efikasnosti vrlo bitna stvar, kako u poslovanju tako i u životu. Mislim da je danas vrlo važno razmišljati o onome šta ostavljamo iza sebe. Nije održivo da se prema okruženju, drugim ljudima i našim naslednicima, ponašamo neodgovorno. Zagađivanje je problem. Nisam ekološki fanatik, da se razumemo, ali ja zaista svaki doprinos očuvanju planete, smatram smislenim.

Zamislite da svako od nas vozi jeftiniji auto i kupi solarne panele za razliku u ceni. Click To Tweet

Stvorila bi se kritična masa i krenuli bi u pozitivnom pravcu energetskog bilansa za budućnost.

Pametna i energetski efikasna kuća u kojoj radimo, je primer da je i kod nas to moguće i to bez enormnih investicija. Potrebno je vremena, truda, znanja i ljubavi. Treba i novca, ali ne toliko koliko se čini na osnovu popularnih priča i nekih loših primera.

Miodrag Ranisavljević: Pričali smo o kompleksnosti današnjih informacionih tehnologija. Posao u kojem IT danas pomažu ljudima je sličan ali su same IT drugačije. Šta je razlika u odnosu na 1990.?

Dejan Pejčinovski: Okruženje se promenilo. Svet se promenio. Ako je ranije bilo dovoljno da razmišljamo unutar kutije koja se zove PC računar, a kasnije PC i lokalna mreža, danas moramo i figurativno i bukvalno razmišljati van bilo koje kutije. Svet je umrežen. To komplikuje stvari i zahteva drugačiji način razmišljanja. Mikro i makro nivo se mešaju. Danas je više nego ikada potrebno razumeti i arhitekturu računara i arhitekturu operativnih sistema i arhitekturu interneta.

Ne možemo više programirati, i ovo je savet mlađim generacijama, a da smo fokusirani na tehnologiju.

Moramo imati široko (ali ne i plitko) razumevanje informatike, a fokusirati se na procese, poslovne ili bilo koje druge za praktičnu primenu. Danas često primećujem kako ima previše priče o tehnologiji: koji je programski jezik bolji, koja baza podataka i sl. To je po mom mišljenju potpuno nebitno. Mi, konkretno, koristimo sve raspoložive tehnologije koje na najbolji način pomažu krajnjem korisniku. Ako to znači da moramo još više učiti, još više probati, još više grešiti, još više znati, ja nemam problem sa tim i mislim da je to ključno.

Ranije je sve bilo statično iz perspektive današnje konstantne promene i dinamike. Današnje „novotarije“ koje tehnologija omogućava nisu uvek bolje i efikasnije od starih i proverenih metoda, ali jesu uvek bolje prilagođene vremenu, pa treba naći pravi balans.

Ne treba slepo slediti najnovije tehnologije jer nisu one same po sebi cilj. Click To Tweet

Miodrag Ranisavljević: Posle toliko iskustva, kako gledaš na budućnost?

Dejan Pejčinovski: Danas češće ljudi opslužuju kompjutere nego kompjuteri ljude, zahvaljujući napretku tehnologije koji nije baš usaglašen sa našim razvojem. Radim na tome da situaciju obrnem u korist ljudi i optimista sam. Teško je raditi toliko godina, a biti pesimista. Verujem da na domaćem tržištu ima potencijala za inovativna softverska rešenja svakako, ali ne u tolikoj meri koliko se veruje. Ni jedan softver, ma koliko bio dobar, neće napraviti od lošeg poslovnog modela i lošeg poslovnog okruženja dobro, ali bi inovativna softverska rešenja svakako mogla od dobrih firmi u dobrom okruženju napraviti sjajne. Hajde, makar u stabilnom poslovnom okruženju, da ne tražimo previše.

Mi nemamo rešene bazične, temeljne stvari, kako bi na njihovim osnovama inovirali. Click To Tweet

Problem današnje ekonomije u Srbiji je u tome što mi se sa globalnim problemima još nismo ni sreli, te tako nemamo ni iskustva u pravljenju softverskih rešenja za te probleme. To je kašnjenje koje se oseća. Mi kaskamo i u problemima, a oni koji vode nemaju baš uvek predstavu kuda ići, bar u IT oblasti, kao da su u oblacima, da ne kažem u cloud-u. :)

Mi moramo da se pomirimo sa činjenicom da smo mali, bez prevelikih potencijala u bilo kojoj oblasti (ljudi, novac, prirodni resursi) i da jedino što možemo da forsiramo jeste pamet, a bojim se da i ona odlazi sa ljudima koji fizički odlaze.

Pamet odlazi isto tako, ako ne i brže, i sa toliko državno proklamovanim outsourcing-om jer su ti ljudi samo fizički i delimično ovde. Treba proklamovati ostanak ovde i organizovati dobro obrazovanje i uslove za rad, a ne veličati oustsourcing.

Zajednička perspektiva zadržava ljude na okupu. I državu. Perspektiva je verovanje u budućnost. Click To Tweet

Ideja o budućnosti je baš to – ideja. Dakle, dobre ideje zadržavaju ljude, a dobre ideje je teško imati i lako ih je napustiti. Pošto skoro uvek biram teži put, jer je teži put obično ispravan put, držim se svojih i drugih dobrih ideja i gledam napred – u budućnost sa optimizmom.

ND-Vodic-eBook-t2Drugačiji pogled na izbor poslovnog softvera iz ugla Dejana Pejčinovskog i njegovog dvadesetpetogodišnjeg iskustva.

Pročitajte: Kako izabrati softver? I zašto baš Lidder?

 

About the Author Miodrag Ranisavljević

Umesto biografije Redefinisan i izbrušen pogled na softver. Korisnici i programeri. Artisti i modeli. Večita borba ideje i realizacije. Korisnik hoće jedno, programeri tvrde da je neizvodljivo, a knjigovođi ne odgovara zakonski aspekt. Kako usaglasiti različite interese korisnika, programera i sve to upakovati u zakonsku formu? Operativa ili knjigovodstvo, šta je Vama važnije? Posebni programi, integrisan sistem, transferi, kopiranje, prekucavanje. Da li komplikujemo jednostavno ili jednostavno mora komplikovano? Da li je Marfi u pravu kada kaže da ni jedan pravi problem nema rešenje. Krenimo zato od početka jer sudeći po Parouzziju: “Ako loše startuješ, nevolje rastu eksponencijalno”

Izveštaj: Poslovni softver u Srbiji 2014

Poslovni softver i rešenja već odavno predstavljaju osnov za efikasno upravljanje poslovanjem. Cloud je sve bliže i više ne predstavlja samo svetski trend, već se i na našem tržištu pojavljuje sve više i više rešenja ovog tipa.

Preuzmi izveštaj!
1 comment

Comments are closed