Analiza: Veb nastup ponuđača poslovnog softvera u Srbiji 2014

Kvalitetna i na vreme plasirana informacija je jedina koja donosi novac u današnje vreme. Koliko je ova teorija primenljiva u praksi ponuđača poslovnog softvera u Srbiji? I šta potencijalni kupci poslovnog softvera mogu naći na sajtovima ponuđača?

Naoblačenje: šta je Cloud?

world-background_1Nebrojeno tekstova je napisano na temu ove „nove tehnologije“ u raznim medijima i publikacijama. Softver je novi hardver, a Cloud je novi softver (siva je nova crna kako bi rekla ekipa iz modne industrije).

Američka asocijacija za standarde i tehnologiju (NIST) definiše Cloud kao:

Računarstvo u oblaku (eng. Cloud computing) je model koji omogućava da se na zahtev dobije pristup deljenim elastičnim (to znači da se mogu po potrebi skalirati) računarskim resursim putem interneta (javni cloud) ili virtualne privatne mreže (privatni cloud), a bez potrebe za intervencijom provajdera servisa.

Za kompletnu definiciju posetite: http://csrc.nist.gov/publications/nistpubs/800-145/SP800-145.pdf

U ovoj definicije krije se nekoliko osnovnih karakteristika Cloud rešenja: servis se pruža na zahtev korisnika („samousluživanje“), servisu se pristupa putem interneta, angažovanje i raspodela resursa „oblaka“ se prilagođava potrebama korisnika, moguće je meriti korišćenje servisa.

Kako ću se ovde baviti poslovnim softverom u Cloud-u za opšte upoznavanje sa Cloud-om i detalje preporučujem da pogledate prvi broj časopisa Business & IT nastalog u saradnji časopisa PC Press i kompanije Coming: http://pcpress.rs/Business-IT/PCPress-Business-and-IT.pdf.

Dakle: šta je Cloud?

Suštinski, Cloud ili oblak nije ništa drugo do još jedan način isporuke softvera. Iako je tehnologija napredovala tokom posldenjih 40 godina ovaj način korišćenja softvera je podsetnik na period kada su kompanije iznajmljivale ili koristile tzv. Mainframe računare za svoje potrebe. Interesantno je videti kako se evolutivni krug zatvara od mainframe računara, preko desktop računara u firmama (in-house) i ponovo do iznajmljivanja (ili izmeštanja: outsource) i korišćenja sličnog modela – ovaj put u Cloud.

Pre nego pogledamo šta se dešava sa poslovnim softverom u oblaku, da pogledamo koji su to načini  isporuke softvera:

  • Tradicionalni desktop poslovni softver ili softver instaliran na IT opremi koja se nalazi u kompaniji (eng. In-house ili On-premises). Ovo je tradicionalni način gde kompanija kupuje softverske licence i instalira softver na svoj hardver u kompaniji. Održavanje i nadogradnje softvera se obavljaju ili interno (ako kompanija ima svoje IT odeljenje sa dovoljno znanja da obavlja ove poslove) ili eksterno (ako kompanija outsource-uje ove poslove nekom partneru).
  • Hostovan desktop poslovni softver. Ovo je model gde kompanija kupuje softverske licence, ali hosting (može uključivati i kompletan hardver), održavanje i nadogradnje su poverene partnerskoj kompaniji. U početku se ovaj koncept zvao ASP engleska skraćenica od Application Service Providing. Hosting podrazumeva da se na virtualnoj infrastrukturi nalazi samo jedan korisnik (eng. single-tenant iliti jedan stanar). Drugim rečima, kompanija poseduje softver i ima namenske servere na kojima se nalazi taj softver i kojem pristupa putem interneta. Kompanija ima punu kontrolu nad softverom i može birati da li se želi nadograditi na novu verziju ili ne. Dodatno je važno u ovom slučaju razlikovati dva scenarija:
    • IaaS (Infrastruktura kao Servis): Virtualizacija postojećih poslovnih rešenja izmeštanjem hardversko-softverske infrastrukture na server ponuđača usluge (popularno provajdera). Način pristupa je takav da korisnik praktično dobija pristup desktopu servera na kojem se nalazi kompletno virtualno okruženje. U ovom slučaju, provajder obezbeđuje virtuelnu hardversku (i to najčešće serversku) infrastrukturu, bez bilo kakvog softvera.
    • PaaS (Platforma kao Servis): Čest problem u manjim firmama jesu preskupe licence za serverski operativni sistem, licence za baze podataka, zatim namenski računar koji bi radio isključivo kao server ili namenski server, onda bekap opcije,… Korisnici koji se još uvek nisu webifikovali (izmišljena reč J) odnosno prešli na web  i kojima je prelazak na potpuno novu web platformu i dalje preveliki zalogaj, imaju mogućnost da samo bazu podataka “izmeste” na hosting, da zadrže klasičnu desktop aplikaciju (tzv. fat client) i na taj način uštede na serverskim resursima, a opet iskoriste još uvek veće mogućnosti  klasične desktop aplikacije. Na ovaj način, otvaraju sebi mogućnost da iskoriste jednu od prednosti računarstva u oblaku i svojim podacima pristupaju sa bilo kog mesta u bilo koje vreme. Na ovom mestu bi bilo važno istaći da u ovakvom virtualnom okruženju ne govorimo samo o poslovnom softveru, već o rentiranju i operativnog sistema, ostalog aplikativnog softvera, pa i poslovnog softvera.
  • Oblak*/Cloud. Cloud model je sličan hostovanom modelu osim što podrazumeva više kompanija u istom okruženju (eng. multi-tenant iliti više stanara). Ovo znači da će ponuđač Cloud usluga staviti više različitih kompanija na isti softver i server, gde su sve informacije od svake kompanije razdvojene sigurnosnim mehanizmima. Dobavljač softvera brine o hardveru, održavanju i nadogradnjama, a celom sistemu se pristupa putem interneta. Na Cloud platformi možete prilagođavati softver svojoj organizaciji. Ipak, mogućnost da se softver prilagođava na nekom nižem nivou (npr. specifičnosti koje zahtevaju izmenu ili doradu koda) može biti ograničena zato što dobaljvač mora da održava softver za mnogo različitih korisnika. Takođe, podrazumeva se da su svi korisnici na istoj tj. najnovijoj verziji softvera.
    Važno je napomenuti da se, u ovom trenutku, u marketing materijalima pojedinih dobavljača/proizvođača poslovnog softvera navodi da imaju Cloud rešenje, a zapravo nude hostovano rešenje, što je uobičajena strategija dobavljača/proizvođača tradicionalnoh desktop softvera u procesu prelaska na Cloud platformu. Najpoznatiji Cloud model poslovnog softvera je SaaS ili Softver kao usluga na web-u gde govorimo o  klasičnim veb aplikacijama. U pitanju su aplikacije kojim korisnik pristupa putem web-browser-a (IE, Chrome, Firefox,…), a sve što vam treba za pristup jeste da znate veb adresu (URL) servisa, korisničko ime i lozinka. Primer jedne takve web aplikacije jesu i ranije pomenuti E-računi, a u međuvremenu su se pojavili i mnogi drugi.

*bez obzira na postojanje prevoda na srpski u daljem tekstu koristiću originalni engleski naziv Cloud jer se već ustalio u poslovnom okruženju

Sledeće nedelje: Razvedravanje: razvojni put Cloud rešenja

About the Author Miodrag Ranisavljević

Umesto biografije Redefinisan i izbrušen pogled na softver. Korisnici i programeri. Artisti i modeli. Večita borba ideje i realizacije. Korisnik hoće jedno, programeri tvrde da je neizvodljivo, a knjigovođi ne odgovara zakonski aspekt. Kako usaglasiti različite interese korisnika, programera i sve to upakovati u zakonsku formu? Operativa ili knjigovodstvo, šta je Vama važnije? Posebni programi, integrisan sistem, transferi, kopiranje, prekucavanje. Da li komplikujemo jednostavno ili jednostavno mora komplikovano? Da li je Marfi u pravu kada kaže da ni jedan pravi problem nema rešenje. Krenimo zato od početka jer sudeći po Parouzziju: “Ako loše startuješ, nevolje rastu eksponencijalno”

Izveštaj: Poslovni softver u Srbiji 2014

Poslovni softver i rešenja već odavno predstavljaju osnov za efikasno upravljanje poslovanjem. Cloud je sve bliže i više ne predstavlja samo svetski trend, već se i na našem tržištu pojavljuje sve više i više rešenja ovog tipa.

Preuzmi izveštaj!