PoslovniSoftver.net
Shares

Vodič: Poslovni softver u oblaku

U poslednjih nekoliko godina primetan je trend pojavljivanja Cloud rešenja za mnoge oblasti, a posebno u domenu poslovnog softvera.

Da li je Cloud poslovni softver, rešenje za vašu kompaniju?

Konferencija e-Razvoj 2016 – Elektronsko poslovanje u oblaku

Shares

Krajem marta (25.3.2016) održaće se šesta po redu konferencija Udruženja e-Razvoj pod nazivom “Elektronsko poslovanje u Cloud-u“. Na e-Razvoj konferenciji 2016 očekujem odlična predavanja i sveukupno odličnu atmosferu kao i svake godine.

Predavanja koja su meni posebno interesantna, osim sopstvenog koje je u pripremi: “Poslovni softver u cloud-u na tržištu Srbije: stanje, trendovi, prednosti i manesu:

Digitalna ekonomija u Srbiji
Prof. dr Marijana Vidas Bubanja, predsednica skupštine Udruženja e-Razvoj

GS1 standardi – Unifikacija matičnih podataka za EDI
Miroslav Ilić, GS1 Srbija, članica Udruženja e-Razvoj

Smatram da su ova dva predavanja i oblasti koje pokrivaju ključna za dalji razvoj elektronskog poslovanja u Srbiji (a što da ne i u cloud-u). Naravno, i sva ostala predavanja su značajna, ali meni su teme od ranije poznate, a ovde očekuje da ću zaista dobiti nove informacije. Uostalom, agendu konferencije možete pogledati u nastavku.

Agenda konferencije e-Razvoj 2016
Na e-Razvoj konferenciji 2016 očekujem odlična predavanja i sveukupno odličnu atmosferu kao i… Click To Tweet

U nastavku tekst najave konferencije e-Razvoj 2016 sa sajta konferencije:

“U uslovima kada se razvijeni deo sveta bori da prevaziđe i poslednje izazove jedne od najvećih ekonomskih kriza sveta od 1930-te, a zemlje u razvoju i one u tranziciji da zadrže dinamiku i poziciju u globalnim svetskim tendencijama, informaciono komunikacione tehnologije više nego ikada ranije postaju fokusna tačka ekonomskog rasta nacionalnih ekonomija i konkurentnosti preduzeća u budućnosti.

Teza da savremena globalna ekonomija ubrzano postaje digitalna bazira na činjenici da infomaciono komunikacione tehnologije (IKT) nisu više samo specifičan sektor ekonomije, već postaju osnova novog i inovativnog ekonomskog sistema. Digitalna ekonomija se obično definiše kao novi oblik ekonomije koji se zasniva na digitalnim tehnologijama i za većinu zemalja danas predstavlja jednu od najatraktivnijih mogućnosti rasta. Te mogućnosti rasta vezane su prvenstveno za potencijale digitalne ekonomije da kreira nove šanse za investicije i inovacije i tako otvori nove poslovne mogućnosti, kreira nove poslovne procese, nove poslovne modele i nova radna mesta. Investicije i inovacije šire tržište i otvaraju šire izbore dobara i usluga po nižim cenama za dobro informisane i probirljive savremene potrošače. Unapređene mogućnosti razmene informacija i komunikacija menjaju sve oblasti rada i delovanja od zdravstva, prerade i sigurnosti hrane, preko racionalne upotrebe resursa, energije, inteligentnih transportnih sistema, pametnih gradova.

Digitalna ekonomija ne nastaje odjednom. Sve države sveta nalaze se u nekom od koraka procesa uvođenja ili ostvarivanja digitalne ekonomije. Nivoi razvijenosti digitalne ekonomije različiti su od države do države, ali su svi jedinstveni u stavu da je uloga digitalne ekonomije jedna od najbitnijih za budućnost privrede i društva.

Razvoj digitalne ekonomije u Srbiji je neminovnost koja će nam se dogoditi pre ili kasnije, sa više ili manje uspeha u zavisnosti od nivoa naše svesti koliko se savremeni privredni i društveni ambijent promenio i koliko je važno da mu se što pre prilagodimo da bi ostali deo svetskog i evropskog tržišta. Ovakav razvoj zahteva promenu ekonomskog sistema zemlje koji će biti u mogućnosti da podrži nove poslovne modele zasnovane na znanjem intenzivnim tehnologijama. Neophodan preduslov za takav ekonomski preobražaj Srbije je da nacionalna ekonomija razvije infrastrukturne potencijale, a svako preduzeće usvoji nove organizacione i  poslovne modele zasnovane na IKT i razvija obrazovanu radnu snagu.

Sadašnji trenutak procesa digitalizacije ekonomije i društva odvija se pod uticajem tzv. drugog talasa disruptivnih tehnoloških iskoraka zahvaljujući kojima je izuzetno porasla primena informatičkih usluga i zbog kojih je došlo do korenitih promena u načinu na koji se infromatika pruža i koristi. Nakon mainframe i client-server faze, govori se o trećoj informatičkoj platformi koju karakteriše mobilnost, model isporuka informatičkih usluga iz oblaka, prodor društvenih mreža i pojava big data aplikacija, a ono što se očekuje u neposrednoj budućnosti je eksplozija povezanih uređaja (internet of things i machine to machine komunikacija).

Cloud ili računarstvo u oblaku je jedan od vidova korišćenja Interneta i udaljenih IKT resursa koji sve više dobija na značaju kada je reč o primeni elektronskog poslovanja i tranziciji u digitalnu ekonomiju. Uvođenje elektronskog poslovanja u Cloud nudi ekstremno povećanje efikasnosti takvog poslovanja, ali i bezbednosnih rizika širokog dijapazona. Borba između te dve krajnosti je neprestana i tek će da se rasplamsava. Međutim imajući u vidu trendove, Cloud i Cloud tehnologije biće preovlađujuće u budućnosti elektronskog poslovanja i uspešnih digitalnih ekonomija do te mere da će se možda zvati čak i Cloud ekonomije.

Vreme će pokazati kojim putevima će se sve razvijati digitalne ekonomije, a mi ćemo na ovoj konferenciji ukazati na neke od mogućnosti današnje tehnologije kod primene elektronskog poslovanja u Cloud-u. Ono što proponenti CC očekuju jeste da će ovaj trend imati značajan uticaj i izvan IT sektora u granama kao što je proizvodnja, mediji, zdravstvo, obrazovanje, javni servisi. CC može promeniti i način na koji se IKT kao tehnologije opšte namene stavljaju u funkciju ukupnim društvenih i ekonomskih razvojnih ciljeva i upravo zato Udruženje e-Razvoj svojom konferencijom 2016. godine želi da ovoj tematici da na značaju i da je šire uvede u domaću stručnu i poslovnu javnost.”

eRazvoj_Konferencija_2016

About the Author Miodrag Ranisavljević

Umesto biografije Redefinisan i izbrušen pogled na softver. Korisnici i programeri. Artisti i modeli. Večita borba ideje i realizacije. Korisnik hoće jedno, programeri tvrde da je neizvodljivo, a knjigovođi ne odgovara zakonski aspekt. Kako usaglasiti različite interese korisnika, programera i sve to upakovati u zakonsku formu? Operativa ili knjigovodstvo, šta je Vama važnije? Posebni programi, integrisan sistem, transferi, kopiranje, prekucavanje. Da li komplikujemo jednostavno ili jednostavno mora komplikovano? Da li je Marfi u pravu kada kaže da ni jedan pravi problem nema rešenje. Krenimo zato od početka jer sudeći po Parouzziju: “Ako loše startuješ, nevolje rastu eksponencijalno”