Vodič: Poslovni softver u oblaku

U poslednjih nekoliko godina primetan je trend pojavljivanja Cloud rešenja za mnoge oblasti, a posebno u domenu poslovnog softvera.

Da li je Cloud poslovni softver, rešenje za vašu kompaniju?

Miodrag Ranisavljevic ukratko

Da se upoznamo – Miodrag Ranisavljević – Udruženje eRazvoj intervju

Shares

Intervju sa Miodragom Ranisavljevićem, članom Udruženja e-Razvoj

e-Razvoj: Već dugi niz godina se profesionalno, ali i kao edukator bavite problematikom elektronskog poslovanja, a pogotovo analizom i primenom konkretnih poslovnih softverskih sistema. Molimo Vas da članove Udruženja e-Razvoj i sve one koji prate rad ovog poslovnog udruženja, upoznate sa najvažnijim detaljima Vaše profesionalne karijere.

Miodrag Ranisavljević: U oktobru 2016. godine će biti tačno 15 godina profesionalnog rada u oblasti poslovnog softvera (razvoj, podrška, implementacija, prodaja, marketing). Oblast je toliko kompleksna da se lako može primeniti čuvena Sokratova rečenica: „sad znam da ništa ne znam“.

Počeo sam 2001. godine u kompaniji Wings Software iz Beograda i prošao put od «malog od palube» do konsultanta. Radi pojednostavljenja uporediću taj put sa čuvenom pričom o proizvodnji automobila: od proizvodne hale do marketinga i prodaje. To je bilo dragoceno iskustvo iz prve ruke i realno suočavanje sa većinom problema i izazova svake pojedinačne oblasti.

Iz tog iskustva nastao je, krajem 2005. godine, sajt PoslovniSoftver.net kao moj odgovor na potrebu kompanija za pojašnjenjem poslovnog softvera, terminologije, grešaka pri izboru, načina procene, problema implementacije, podrške i razvoja. To su moji prvi preduzetnički koraci.

Uporedo počinjem i saradnju sa Visokom školom elektrotehnike i računarstva strukovnih studija na predmetima Internet servisi, Veb dizajn i Poslovni softver. Posebno mi je drago što je sasvim solidan broj studenata posle slušanja predmeta Poslovni softver na ovoj školi odlučio da i svoju profesionalnu karijeru usmeri upravo ka ovoj oblasti.

Sa kompanijom Datalab, regionalnim proizvođačem poslovnog softvera Pantheon, krajem 2008. godine, počinjem saradnju na unapređenju marketinga i prodaje. Rezultati, nadam se, govore za sebe, a sa Datalabom i dalje sarađujem na određenim projektima.

Poslovno znanje stečeno u praksi sam uokvirio sticanjem zvanja MBA na Cardiff Metropolitan univerzitetu i danas se najviše bavim savetovanjem u oblasti poslovne primene informatike. Pomažem kompanijama u opredeljivanju za najoptimalnija poslovna rešenja, a ponuđačima poslovnih rešenja pomažem u unapređivanju tržišnog nastupa i razvoja poslovanja.

Sa kompanijom Uridium, sam prošle godine pokrenuo zajednički projekat www.knowledgecenter.rs kao odgovor na rastuću potrebu vlasnika, direktora i menadžera malih i srednjih preduzeća za jednostavnim, kvalitetnim, korisnim, upotrebljivim i primenljivim poslovnim znanjem iz oblasti informacionih tehnologija.

e-Razvoj: Koje vrste poslovnog softvera su po Vama od posebnog značaja za uspešno poslovanje preduzeća?

Miodrag Ranisavljević: Svako preduzeće je specifično na svoj način, a opet isto u opštim postavkama poslovanja. I uvek je pitanje balansa između ova dva kada razmišljamo o vrsti poslovnog softvera za uspešno poslovanje. Dodatno, značaj poslovnog softvera i njegova primena za uspešno poslovanje pre svega zavisi od vrste preduzeća, veličine, delatnosti, stepena razvoja, načina rada, poslovnih ciljeva.

Posledično nije moguće dati konkretnu preporuku, a da se pre toga ne znaju neke od ovih ključnih informacija.

Primera radi, bilo koji poslom da se bavite morate kao apsolutni minimum imati mogućnost da napravite fakturu za kupca, da evidentirate troškove, da imate informaciju koliko vam ko duguje, i kome vi dugujete.

Ako preduzeće vodi knjige po principu dvojnog knjigovodstva (a takvih je u Srbiji oko 95 hiljada preduzeća i 20-tak hiljada preduzetnika) skoro da je obavezno da softver ima osnovne računovodstveno, finansijske funkcionalnosti. Ako preduzeće nema interno računovodstvo, priča se za nijansu menja, ali ne mnogo.

Ako se preduzeće bavi proizvodnjom, preporuka je da koristi softver koji podržava proizvodne procese i pomaže da se lakše prate zalihe sirovina, materijala, sastavnica i sl. Poslovni softver za proizvodnju je i poslužio kao osnova za ERP rešenja. Tako da za ta preduzeća ima smisla da gledaju na tu stranu.

Ako je u pitanju trgovina, onda nekim drugim funkcionalnostima treba da ti prednost. Postoji značajan broj vrlo kvalitetnih rešenja na našem tržištu koja ovu delatnost odlično pokrivaju.

Specifičnost svakog preduzeća se mora uzeti u obzir. Uskoro pripremam seriju tekstova na sajtu, gde sam na osnovu dugogodišnjeg iskustva izvukao neke od ključnih odlika svakog softvera za pojedine delatnosti na koje bi kompanije iz te oblasti trebalo da obrate pažnju pri izboru. Obradiću ključne tačke kod softvera za računovodstvo, proizvodnju, veleprodaju i distribuciju, maloprodaju, upravljanje projektima, prodaju i marketing, kadrove i plate, a sve u skladu sa delatnošću.

e-Razvoj: Zašto su ERP poslovni softverski sistemi još uvek nedovoljno zastupljeni u srpskim preduzećima?

Miodrag Ranisavljević: Ako pogledamo izveštaj Agencije za privredne registre na kraju 2013. godine (a ne verujem da će se situacija drastično promeniti ni u izveštaju za 2014. godinu) videćemo da je struktura preduzeća, prema veličini, takva da ispod 1% čine velika preduzeća, 3% srednja preduzeća, a preduzetnici, mikro i mala 97%.

Ako se vratimo ne skraćenicu ERP možemo primetiti da skoro svako slovo u njoj utiče na prethodnu statistiku.

Prvo, slovo E u engleskoj skraćenici ERP podrazumeva veliko preduzeće (Enterprise). Kako njih ima ispod 1% jasno je i zašto je ERP zastupljen u tolikom ukupnom procentu. Ako pogledamo zastupljenost prema veličini videćemo da velika preduzeća imaju ERP u mnogo većem procentu nego mala i srednja, ali nije problem u ERP-u. Problem je, mislim, što ovde još nije do kraja jasno šta je ERP, a šta nije ERP. I kada to nije jasno, onda i statistika nema mnogo smisla.

Drugi razlog je slovo P (Planning). Planiranje bi trebalo da je sastavni deo poslovanja, a to je na našem tržištu malo teže. Nije nemoguće, samo je teže. Kako neko reče: kratkoročno planiranje u Srbiji je šta ćemo za doručak, srednjeročno šta ćemo za ručak, a dugoročno šta ćemo za večeru. Šalu na stranu, u prethodnom periodu planiranje je predstavljalo ogroman izazov kako za pojedince tako i za kompanije. Ako živite i radite u okruženju u kom se živi od danas do sutra (preživljava) jasno je da planiranje bilo čega na bilo koji rok predstavlja ogroman izazov. Srećom stvari se pomeraju na bolje, ali lagano i sporo i to će i u budućnosti predstavljati ogroman izazov za sve učesnike u privrednom životu.

Treće, kako stvari stoje ni slovo R (Resources – Resursi: ljudski, finansijski,…) nije nešto čega imamo u izobilju. Na žalost.

ERP može da pomogne, ali potrebni su ozbiljni resursi sa kojima većina malih i srednjih preduzeća ne raspolaže. Odatle i statistika.

Na kraju, mislim da nije pitanje ERP-a suštinsko pitanje. Pitanje je zašto preduzeća inače IT doživljavaju kao nužno zlo i zašto se trude da koriste samo ono što moraju (čast izuzecima)?

e-Razvoj: Da li se u Srbiji ERP koristi u Cloudu?

Miodrag Ranisavljević: U ponudi svakako ima Cloud rešenja. U nedavno objavljenoj analizi «Poslovni softver u Srbiji 2014» cloud rešenja čine 22,52% kao native web aplikacije, dok 20,24% čine hostovane i virtualizovane, najčešće postojeće, desktop aplikacije.

Da li je to ERP? To svakako zavisi od toga kako ko definiše skraćenicu ERP. Po mom mišljenju većina ovih rešenja su daleko od ERP-a, ali nisu zanemarljivih funkcionalnosti! ERP čak i na svetskom nivou, u mnogo razvijenijim tržištima nego što je naše predstavlja izazov.

Za većinu mikro, malih i srednjih preduzeća napredan računovodstveno/finansijski softver sasvim lepo zadovoljava 90% njihovih potreba.

E sad, ako baš hoćete ERP, to je neka druga priča. ERP je alat i to je važno podvući. I kao svaki alat rezultat upotrebe zavisi od načina upotrebe.

Što se cloud rešenja tiče, to je definitivno trend, ali ima svoje izazove, posebno u domenu sigurnosti i privatnosti. Ponuđači cloud rešenja moraće da izgrade poverenje u svoje rešenja pre bilo čega drugog. Ovu temu sam dosta detaljno obradio na sajtu.

e-Razvoj: Gde greše neka preduzeća kada se opredeljuju za neki od poslovnih softverskih sistema i koje savete bi Vi dali u tom smislu?

Miodrag Ranisavljević: Interesantno je da su uočene greške koje kompanije prave prilikom izbora poslovnog softvera i poslužile kao inicijalna kapisla za celu priču oko sajta/bloga još davne 2005. godine. Tako da nije slučajno da je prva serija tekstova na sajtu davne 2006. godine obrađivala baš ovu tematiku. Od ove serije tekstova napravio sam kratak vodič koji svi mogu preuzeti.

Ukratko ću podsetiti na na neke od najčešćih grešaka.

Kriterijumi za izbor. Prilikom izbora poslovnog softvera kompanije se vode različitim kriterijumima, kada ih imaju. I to je najčešći problem: odsustvo ključnih kriterijuma za izbor.

Svi koriste ovaj softver. Drugo, često se ide po sistemu svi koriste ovaj softver, pa ću i ja. Ako valja Žiki, valja i Miki. Problem je često u tome što je vrlo moguće da Žika i Mika ne rade stvari na isti način.

Kompleksan softver sa viškom opcija. Kompanije često razmišljaju da «od viška glava ne boli», ali u slučaju poslovnog softvera to nije baš tako. Od viška glava boli i to značajno. Zamislite situaciju u kojoj svaki put morate da preskačete opcije jer «ih trenutno ne koristite», ali ćete vrlo brzo početi. To je kao kada biste kupili šleper od 50 tona da idete po namirnice na zelenu pijacu.

Tehnologija i životni ciklus. Poslovni softver je «živa stvar». Razvija se i raste svakodnevno. Razlozi su razni: usklađivanje sa regulativom, tehnologijom, zahtevima korisnika, potrebama tržišta i sl. U softver koji ima budućnost ima smisla ulagati.

Previše složen softver. Kompanije kupuju softver koji je kompleksniji od sopstvenih potreba. Slično sa šleperom.

Slepo verovanje besplatnim preporukama. Dosta česta greška je i preporuka knjigovođe ili nekog drugog uticajnog pojedinca ili grupe na odluku pri izboru. Svakako da nije uvek pogrešno poslušati knjigovođu, ali često se dešava da su kompaniji i knjigovođi različite stvari u fokusu, te samim tim može doći do razmimoilaženja kasnije. Ključne pitanje je koji problem kompanija rešava?

Magični softver. Kompanije prave čestu grešku nadajući se da će im softver rešiti sve probleme koje imaju. Međutim treba imati na umu da neki problemi ne mogu da se reše softverom. Neki problemi su organizacione prirode i tu softver malo šta može da uradi. Kada se to poveže sa «izbegavanjem» analize sopstvenih potreba pod parolom «nemamo vremena» onda se dobija magija jedne druge vrste.

Samo da je jeftino. Poslednje, ali ne manje važno jeste cena softvera. Zašto je cena na kraju? Vrlo jednostavno: ako vam softver rešava ključne probleme i suštinski, a ne kozmetički, pomaže vašem poslovanju, na bilo koji način, koliko bi taj softver trebalo da košta? Cena nije bitna, ako je rešenja pravo. Poređenja radi: kad pukne cev u kupatilu i preti poplava, koliko bi trebalo da košta usluga vodoinstalatera?

Šta bih posavetovao preduzećima? Svako pojedinačno preduzeće je priča za sebe, sa svojim specifičnostima. Ipak, opšte stvari važe i ovde i to: utvrdite ključne kriterijume koji su vama važni, pitajte kolege šta je njima važno, izbegavajte «groznicu» i epidemiju, razmišljajte o funkcionalnostima, ali nemojte da samo one budu kriterijum, postarajte se da procenite da li vam tehnologija odgovara na osnovu stvari koje već imate, obavezno pogledajte demo ili prezentaciju programa, raspitajte se kod postojećih korisnika, pronađite partnera za implementaciju, upoznajte proizvođače poslovnog softvera, posavetujte se sa nekim ko već ima iskustva u ovim stvarima i donesite odluku. Vrlo jednostavno zar ne?

e-Razvoj: Koje aspekte Vašeg trenutnog profesionalnog interesovanja i angažovanja biste posebno istakli?

Miodrag Ranisavljević: Pozicija sajta PoslovniSoftver.net na tržištu je vrlo specifična i najviše liči na «match-making» sajtove. Sa jedne strane imamo potencijalne korisnike poslovnog softvera, a sa druge ponuđače poslovnog softvera.

Potencijalnim korisnicima pomažem da odluče i odaberu najoptimalnije rešenje za svoje poslovanje. Kada na tržištu imate preko 140 kompanija koja nude poslovna rešenja vrlo je teško proceniti adekvatno rešenje i doneti optimalnu odluku. Pitanja oko ove tematike su predmet najvećeg broja poruka koje dobijam preko sajta. Tema izbora je dosta zanimljiva tema i mislim da će biti sve aktuelnija, ali svakako nedovoljno razvijena jer i dalje vidim da se poslovnom softver prilazi sa određenom dozom neobaveznosti, što je jako čudno, uzimajući u obzir da skoro celokupno poslovanje kompanije «leži» na poslovnom softveru.

Sa druge, ponuđačima poslovnog softvera i rešenja pomažem da svoje poslovanje orijentišu ka korisnicima, da poboljšaju svoj tržišni nastup, da uspostave ciljeve, da unaprede i razviju svoje poslovanje u skladu sa tim ciljevima kao i najvažnije da približe kompleksnu tematiku poslovnog softvera koje takva i slična rešenja treba da koriste.

Sve te aktivnosti su aktivnosti razvoja tržišta poslovnog softvera koje još uvek, po mom mišljenju, nije dostiglo svoj pun potencijal. A potencijala ima čak i na tržištu Srbije uz razliku da se danas mora značajno više ulagati ne samo razvoj već i u edukaciju, marketing i prodaju kako bi se ostalo konkurentno na tržištu.

e-Razvoj: Da li ste zadovoljni što ste član Udruženja e-Razvoj i koji motivi su Vas potakli da postanete član jednog takvog udruženja?

Miodrag Ranisavljević: Biti aktivan član udruženja eRazvoj ne samo da je zadovoljstvo već i velika čast. Član sam udruženja skoro od početka, a motivi su vrlo jednostavni: ciljevi, fokus i, najvažnije, aktivnosti udruženja! U svojoj profesionalnoj karijeri imao sam kontakta sa mnogim udruženjima informatičke delatnosti koja manje-više postoje samo na papiru. Udruženje eRazvoj je, u tom smislu, najsvetliji primer veoma aktivnog, veoma povezanog i veoma dobro organizovanog udruženja. Zasluge za ovo, pre svega idu predsedniku udruženja g. Slobodanu Krstiću koji je pravi motor udruženja.

About the Author Miodrag Ranisavljević

Umesto biografije Redefinisan i izbrušen pogled na softver. Korisnici i programeri. Artisti i modeli. Večita borba ideje i realizacije. Korisnik hoće jedno, programeri tvrde da je neizvodljivo, a knjigovođi ne odgovara zakonski aspekt. Kako usaglasiti različite interese korisnika, programera i sve to upakovati u zakonsku formu? Operativa ili knjigovodstvo, šta je Vama važnije? Posebni programi, integrisan sistem, transferi, kopiranje, prekucavanje. Da li komplikujemo jednostavno ili jednostavno mora komplikovano? Da li je Marfi u pravu kada kaže da ni jedan pravi problem nema rešenje. Krenimo zato od početka jer sudeći po Parouzziju: “Ako loše startuješ, nevolje rastu eksponencijalno”