Analiza: Veb nastup ponuđača poslovnog softvera u Srbiji 2014

Kvalitetna i na vreme plasirana informacija je jedina koja donosi novac u današnje vreme. Koliko je ova teorija primenljiva u praksi ponuđača poslovnog softvera u Srbiji? I šta potencijalni kupci poslovnog softvera mogu naći na sajtovima ponuđača?

Poslovni softver u oblaku ili tradicionalni desktop softver: za i protiv

hostedvsinstalledSada već davne 2008. godine pisao sam o prednostima i manama raznih vrsta softvera. Danas obnavljam tu temu i dodajem nova saznanja koja su se pokazala relevantnim u poslednjih 6 godina. Prilično dug period u IT industriji… Šta se promenilo?

Najčešće poređenje evolutivnog razvoja računarstva u oblaku poredi se sa distribucijom električne energije. Tu se pominju Edison, Tesla i neki treći tip (ako sam dobro zapamtio ime mu je Džordž Vestinghaus) koji je usavršio i komercijalizovao sistem distribucije struje na daljinu… Ipak, ja ne vidim da je poređenje adekvatno iz mnogo razloga, a ključni je, po mom skromnom mišljenju taj da takvo poređenje ne ističe dovoljno nezavisnost od ponuđača u cloud okruženju, naročito kada je Srbija u pitanju. Ovo je važno zato što ako, na primer, nastane neki prekid u elektronenergetskom kablu onda struje nema, nezavisno od koga “kupujete” ili kupujete struju.  Kod Cloud-a ako nestane primarni internet link, možete koristiti alternativni npr. mobilni internet ili neki drugi (komšijin wireless :)) i nastaviti sa korišćenjem poslovnog softvera. To naravno unosi više tačaka rizika i više brojeva telefona koje morate okrenuti za podršku, ali donosi i određenu fleksibilnost i prevazilaženje nekih očiglednih rizika u cloud-u. Svakako da ovo nije detaljno upoređenje i da ima još dosta razloga i za i protiv, te zato idemo redom:

Cloud rešenja: za i protiv

Uopšteno govoreći, ponuđači koji iskučivo nude Cloud poslovni softver uglavnom koriste najnovije tehnologije za razvoj svojih proizvoda. Trenutno su koncentrisani na razvoj funkcionalnosti koje će u budućnosti verovatno vrlo ozbiljno konkurisati tradicionalnim desktop rešenjima.Takođe, nemaju teret pružanja podrške i održavanja postojećeg rešenja kod korisnika i zadržavanja vertikalne kompatibilnosti sa starim verzijama. Dodatno, zbog toga što dosta Cloud rešenja još uvek nije ni funkcionalna ni kompleksna kao tradicionalna desktop rešenja i ima ograničene mogućnosti prilagođavanja, implementacija može (bar u teoriji) biti značajno brža. Interni troškovi su takođe niži zato što korisnik ne mora kupovati namenski server ili ulagati u dodatnu infrastrukturu.

Sa druge strane, Cloud rešenja imaju dug put pred sobom do „pune zrelosti“ pa će tako korisnici verovatno morati da sačekaju neke od ključnih funkcionalnih nadogradnji koje su već dostupne korisnicima tradicionalnih desktop rešenja.

Vrlo verovatno najveća mana cloud rešenja jeste ta što je korisnik potpuno zavistan od ponuđača Cloud rešenja. Ako korisnik (ili ponuđač: manje verovatno, ali ne i nemoguće) izgubi vezu sa internetom ili ako preskoči mesečnu ili godišnju uplatu pretplate ili ako ponuđač prestane sa radom ili se desi nek prirodna katastrofa korisnik može izgubiti pristup sistemu. Ugovor o nivou usluga (iliti eng. skr. SLA – Service Level Agreement) koji potpišete sa ponuđačem Cloud rešenja će verovatno imati navedene ove uslove unutra i načine na koji se ovi problemi rešavaju. Za budućeg korisnika Cloud rešenja je od izuzetne važnosti da vrlo pažljivo pregleda ugovore kako bi utvrdio na koji način će dobiti podršku od ponuđača u slučaju prekida/zastoja u radu, vlasništva ili zadržavanja podataka kao i šta se dešava u slučaju da korisnik odluči da promeni softver. Promena Cloud rešenja se vrlo retko pojavljuje kao stavka ali je svakako vrlo važna. U kom formatu ćete dobiti svoje podatke? Da li će vam ponuđač pomoći da migrirate svoje podatke sa njihovog na novi sistem? Ova i slična pitanja su veoma važna.

Pogledajmo, sada, neke od prednosti i mana Cloud rešenja.

Za

  • Nova tehnologija sa novim funkcionalnostima. Proizvođač ne mora da podržava i održava starije verzije softvera kao ni da održava vertikalnu kompatibilnost
  • U teoriji: rešenja su jednostavnija i brža za implementaciju. Kako stvari sada stoje na tržištu: Cloud rešenja nisu toliko složena i moguće da su lakša za korišćenje i podešavanje.
  • Niži troškovi tokom prve godine
  • Nema troškova hardvera niti infrastrukture
  • Skalabilnost. Korisnik može menjati (povećavati ili smanjivati) broj korisnikam a samim tim i cenu, u skladu sa svojim potrebama. Ovo jako dobro radi kada su u pitanju kompanije sezonskog tipa.
  • Korisnik je uvek na najnovijoj verziji softvera. Nema priprema za nadogradnju i sličnih scenarija.
  • Korisnik ima vlasništvo nad podacima, ali ne i nad softverom (ne u smislu autorskih prava, naravno) i može promeniti proizvođača softvera po isteku pretplatnog perioda.
  • Softver je putem web browser-a (Mozilla Firefox, Google Chrome, Internet Explorer i sl.) dostupan svuda bez posebnih podešavanja
  • Proizvođač softvera brine o sigurnosti i bekapu
  • Tehnički resursi su obezbeđeni od strane proizvođača
  • Knjigovodstveno gledano: mesečna pretplata na softver se vodi kao trošak, a ne kao osnovno sredstvo koje ima vek trajanja i amortizaciju. Za čitaoce sa engleskog govornog područja :) ovde se govori o se zove OPEX (OPerating EXpenditures) umesto CAPEX (CApital EXpenditures:).

Protiv:

  • U ovom trenutku, cloud poslovni softver još uvek sazreva. Funkcionalnosti se još uvek razvijaju (čast izuzecima) u poređenju sa tradicionalnim desktop poslovnim softverom
  • Postoji mnogo novih i malih cloud rešenja koja ulaze na tržište zbog prilike koja se ukazala: da se počne sa „svežim“ rešenjem. Ipak, kapitalizacija i održivost takvih kompanija može biti problem ukoliko ne „namaknu“ dovoljan broj korisnika.
  • Većina trenutnih korisnika Cloud rešenja su male kompanije tako da tu leži i ekspertiza ponuđača. Ovo se doduše menja jer i neke veće kompanije prelaze na Cloud rešenja.
  • Iako je prilagođavanje cloud rešenja dostupno svim korisnicima, ozbiljnije i veće modifikacije i prilagođavanja specifičnostima organizacije za sada nisu dostupne jer ponuđači žele da zadrže mogućnost jednostavne nadogradnje svih korisnika na nove verzije.
  • Korisnici su obavezni da se nadograde na najnoviju verziju softvera
  • Godišnja pretplata je skuplja od godišnjeg održavanja tradicionalnih desktop rešenja (za isti broj korisnika i iste/slične funcionalnosti)
  • Stalna veza sa internetom je neophodna za rad. U slučaju gubitka veze ili ako ponuđač prestane sa poslovanjem ili ako dođe do hakerskog napada i sl. postoji mogućnost da nikada ne dobijete pristup svojim podacima
  • Bezbednost Cloud rešenja varira od ponuđača do ponuđača i generalno je van korisnikove kontrole
  • Postoji ugovorna obaveza sa dobavljačem Cloud rešenja na određeni vremenski period
  • Možda može biti teško promentiti poslovni softver ili preći na neko drugo rešenje ili preneti podatke na novi sistem. Iako su podaci vaši, proizvođač softvera je vlasnik strukture podataka, pravila, alata za izveštavanje i logova podataka da bi mogao da pregleda i analizira podatke efikasno.
  • U zavisnosti od ugovora sa ponuđačem morate redovno izmirivati obaveze jer u suprotnom možete ostati bez pristupa sistemu

Zatim pogledajmo predosti i mane tradicionalnog desktop softvera!

Tradicionalni desktop softver: za i protiv

Za:

  • Više i detaljnije funkcionalnosti u trenutku pisanja ovog teksta
  • Veća fleksibilnost u specifičnim prilagođavanjima i podešavanjima potrebama kompanije
  • Instalacija na kompanijski server vam omogućava da koristite softver i kada nemate konekciju sa internetom, prestanete da plaćate godišnje održavanje ili softverska kompanija prestane da posluje
  • Nadogradnje nisu obavezne – možete održavati stariju verziju softvera. Ali mnoge softverske kompanije pružaju podršku i pomoć samo za najnovije verzije svog rešenja. Eventualno za 1 ili 2 prethodne verzije
  • Dugoročno, troškovi su niži od Cloud rešenja posle prve godine korišćenja jer je ponavljajući trošak godišnje nadogradnje često niži od troška godišnje pretplate za Cloud rešenje
  • Možete implementirati ovakav softver u hostovano okruženje koje vam omogućava da izmestite hardver i održavanje softvera sa zadržavanjem kontrole. Takođe možete se vratiti sopstvene servere iz hostovanog okruženja.

Protiv:

  • Morate kupiti i održavati IT infrastrukturu unutar kompanije
  • Inicijalni trošak prve godine je viši, ali plaćanje na rate može pomoći ako postoje problemi sa tokom gotovine.
  • Fleksibilnost kreira kompleksnost. Podešavanje i prilagođavanje zahteva duži proces implementacije
  • Mnoga rešenja zahtevaju IT resurse (bilo interne ili ekterne) za održavanje sistema
  • Kompanije moraju razviti, obezbediti i održavati sigurnost podataka interno. Ovo može uključivati i nabavku posebne opreme, rezervne servere (za slučaj kvara), bekap lokacije i sl.

U svakom slučaju, izbor poslovnog softvera nije lak zadatak i dalje, a pitanja koja su davno otvorena ostaju i dalje aktuelna, sa dodatkom novih u vezi sa računarstvom u oblaku.  Važno je odabrati dobro, a kako je poslovni softver dugoročna investicija potrebno je svakako i izračunati kako će se investicija u određenom trenutku vratiti.

Sledeće nedelje: Konačni odgovor?

About the Author Miodrag Ranisavljević

Umesto biografije Redefinisan i izbrušen pogled na softver. Korisnici i programeri. Artisti i modeli. Večita borba ideje i realizacije. Korisnik hoće jedno, programeri tvrde da je neizvodljivo, a knjigovođi ne odgovara zakonski aspekt. Kako usaglasiti različite interese korisnika, programera i sve to upakovati u zakonsku formu? Operativa ili knjigovodstvo, šta je Vama važnije? Posebni programi, integrisan sistem, transferi, kopiranje, prekucavanje. Da li komplikujemo jednostavno ili jednostavno mora komplikovano? Da li je Marfi u pravu kada kaže da ni jedan pravi problem nema rešenje. Krenimo zato od početka jer sudeći po Parouzziju: “Ako loše startuješ, nevolje rastu eksponencijalno”

Analiza: Veb nastup ponuđača poslovnog softvera u Srbiji 2014

Kvalitetna i na vreme plasirana informacija je jedina koja donosi novac u današnje vreme. Koliko je ova teorija primenljiva u praksi ponuđača poslovnog softvera u Srbiji? I šta potencijalni kupci poslovnog softvera mogu naći na sajtovima ponuđača?